Preduzetništvo
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12

Uvod
Preduzetništvo je, kao inovativni i svrsishodni proces, u prirodnom skladu sa suštinom čovekovih potreba da stalno nešto radi, da menja, stvara i afirmiše svoje rezultate. Osobe i pojedinci preduzetničkog duha i predispozicija žele da samostalno osmišljavaju i oblikuju svoje poslovne aktivnosti, da kroz njih ispolje i potvrde svoj kreativni identitet. Preduzetnički duh, koji se ispoljava kroz marljivost, posvećenost poslu i motivisanost uspehom, može se afirmisati i praktično transformisati kroz preduzetnički poduhvat i njegove rezultate jedino u društvu u kome je dominantna tržišna privreda, sloboda izbora aktivnosti, sloboda inicijative, sloboda razvoja sposobnosti i sticanja znanja i potpunog korišćenja multidimenzionalnih ljudskih resursa.
Preduzetnički ambijent i klimu sa navedenim i drugim karakteristikama danas imaju visoko razvijene zemlje koje su svesne značaja i uloge preduzetništva u privrednom prosperitetu i rešavanju brojnih problema društvenog razvoja. [1]
I sve zemlje koje se nalaze u procesu tranzicije, znači bivše socijalističke zemlje, kao i zemlje u procesu razvoja, okrenute su ka preduzetništvu i preduzetničkom biznisu i nastoje da stvore uslove koji će pogodovati uspešnijem startovanju, efikasnijem upravljanju i stabilnijem razvoju preduzetništva kroz sve organizacione oblike koji ovom poslovnom faktoru odgovaraju. Preduzetnički biznis je za njih nada da će brže rešiti probleme stagnacije i nazadovanja privrede i ekonomije, probleme nezaposlenosti, siromaštva i tehničkotehnološke zaostalosti. Da bi se ta opredeljenja ovih država i privreda što pre i uspešnije ostvarila, neophodno je stvoriti preduzetnički ambijent i klimu, ali i klimu sposobnu da uvodi i prati inovacije u preduzetništvu.
...Jer važna činjenica stoji: posledica produktivnog preduzetništva je privredni rast...a da bi preduzetništvo bilo produktivno, mora da bude inovativno!
2. Hronološki pregled važnijih pronalazaka
Industrijska revolucija se vezuje za početak korišćenja parne mašine kao energetskog izvora.
Parna mašina je brzo našla široku primenu u proizvodnji i prevozu robe i putnika, a kao posledica nastaje sve intenzivnija proizvodnja i razmena materijalnih dobara.
Prva industrijska revolucija bila je vesnik i materijalna podloga za niz novih, sve burnijih revolucija, kao posledica sve intenzivnijeg razvoja nauke i njene primene kako u proizvodnji tako i u ostalim oblastima društvene delatnosti.
Očigledno je da tehno-ekonomski progres nije mogao nastati spontano, odnosno nezavisno od opštih društvenih okolnosti i potreba Ijudi.[2]
Isto tako je očigledno da je ovaj progres uticao u smislu proširivanja društvenih potreba i da je izazivao promene u društvenim i medjuljudskim odnosima.
Čitav ovaj proces može se shvatiti kao rezultat borbe čoveka protiv ograničenja, koja u raznim vidovima sputavaju njegov razvoj.
U prilogu je dat prikaz najvažnijih pronalazaka i otkrića kojima čovečanstvo duguje za svoj dosadašnji razvoj, a ujedno ukazuje na interakcije u razvoju društva.
redni broj pronalazak datum Pronalazač Zemlja 1. štamparija 1450 Gutenberg Nemačka 2. klatno 1581 Galileo Italija 3. mikroskop (compound) 1590 Janssen Holandija 4. termometar 1593 Galileo Italija 5. teleskop 1608 Lippershev 6. teleskop 1609 Galileo Italija 7. teleskop astronomski 1611 Kepler Nemačka 8. mašina za sabiranje 1642 Paskal Francuska 9. barometar 1643 Toricelli Italija 10. mikrometar 1636 Gosciogne Engleska 11. sat sa klatnom 1657 Huvgens Holandija 12. parni klipni motor 1705 Nevvcomen Engleska 13. klavir 1709 Cristofori Italija 14. termometar 1710 Reaumir Francuska 15. termometar 1714 Farenheit Nemačka

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]